181 17
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Милена (Живорад) Жикић
УЛОГА ЖЕНА У РАТОВИМА СРПСКЕ
ВОЈСКЕ ОД 1912. ДО 1918. ГОДИНЕ
ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА
Ниш, 2018.
Prepare for your exams
Study with the several resources on Docsity
Earn points to download
Earn points by helping other students or get them with a premium plan
Guidelines and tips
Prepare for your exams
Study with the several resources on Docsity
Earn points to download
Earn points by helping other students or get them with a premium plan
Community
Ask the community
Ask the community for help and clear up your study doubts
University Rankings
Discover the best universities in your country according to Docsity users
Free resources
Our save-the-student-ebooks!
Download our free guides on studying techniques, anxiety management strategies, and thesis advice from Docsity tutors
fcnui cns cjdsknccvos msd jsdn j ms, Study Guides, Projects, Research of History
vdsjvndsnjkl kdmsj snjk nksmlds
Typology: Study Guides, Projects, Research
2018/2019
1 / 181
This page cannot be seen from the preview
Don't miss anything!
Partial preview of the text
Download fcnui cns cjdsknccvos msd jsdn j ms and more Study Guides, Projects, Research History in PDF only on Docsity!
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Милена (Живорад) Жикић
УЛОГА ЖЕНА У РАТОВИМА СРПСКЕ
ВОЈСКЕ ОД 1912. ДО 1918. ГОДИНЕ
ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА
Ниш, 201 8.
UNIVERSITY OF NIŠ
FACULTY OF PHILOSOPHY
Milena (Živorad) Žikić
THE ROLE OF WOMEN IN THE WARS OF
THE SERBIAN ARMY FROM 1912 TO 1918
DOCTORAL DISSERTATION
Niš, 2018.
Креативне заједнице:
Data on Doctoral Dissertation Doctoral Supervisor: Dr Boţica Mladenović, full professor, University of Niš, Faculty of Philosophy Title: (^) The Role of Women in the Wars of the Serbian Army from 1912 to 1918
Abstract:
The doctoral dissertation The Role of Women in the Wars of the Serbian Army from 1912 to 1918, in five chapters: A woman in the role of a fighter, A woman leading transport units, A woman in medical missions, A woman in social-humanitarian organizations, A woman and propaganda, deals with women’s contribution to the Serbian state and army in war circumstances of the Balkan Wars and the First World War. It relies on the relevant historical sources and a few narrative historical sources. The aim of research is to show the involvement of women during the war, as members of motorized infantry units, humanitarian organizations, medical missions, in the role of a fighter and war propaganda. In the research and theme elaboration, we used the heuristic approach, finding information within historical sources. In the wars from 1912 to 1918, a small number of women were involved at the front in the role of a fighter. The military career of Milunka Savić remained crowned with seven medals while Sofija Jovanović had ten. The First World War fostered the creation of the first female officer in the Serbian army, a British woman, Flora Sandes. In the battles at the front in Dobrudza and Thessaloniki, women were transporting the wounded in medical cars, conducted the evacuation and organization of the transport. The largest presence of women was in medical missions. Their role was not only to provide medical help but they also scrubbed and disinfected the hospitals. The largest number of women volunteered as nurses. In women’s clubs, they made the medical supplies and clothes for the wounded and soldiers and they worked on charitable fundraising for hospitals and prisoners. A woman, by means of propaganda, represented a Serbian soldier, delivered speeches about the occupied country; thus collecting aid for her people. Women in the wars from 1912 to 1918 made a huge contribution to the Serbian army, as fighters, humanitarian workers, doctors, nurses, correspondents and drivers of medical cars. Under newly arisen circumstances, a unique emancipation and gender equality took place. With their participation, women carried a heavy burden for the survival of the Serbian society in the hardest moments.
Scientific Field: History Scientific Discipline: The History of the Serbs from 1878 to 1918
Key Words:
The First World War, the Balkan Wars, Milunka Savić, Sofija Jovanović, Flora Sandes, transport units, social humanitarian organizations, propaganda, doctors, nurses UDC: 316.662-055.2(497.11)"1912/1918"
CERIF Classificati on:
H240 Contemporary history (circa 1800 to 1914) H250 Contemporary history (since 1914) Creative Commons License Type:
Authorship – non commercial – no processing CC BY-NC-ND
ПРЕДГОВОР
Почетак двадесет првог века на светлост дана изнео је теме које су доста дуго биле у запећку. Живот и улога жена у историји постају актуелна тема тек незнатног броја истраживача. Иначе, у вековима који су за нама, жене су често проучаване само у „пролазу”. Биле су скоро увек скрајнуте и потиснуте у мору других тема. Схватање да је борбена спремност, као нужан предуслов за војнички позив, одлика искључиво мушког пола али не и женског, упућивало је на потребу да жена буде заштићена, али не и заштитница других. Поменуто виђење поткрепљено је ставом да је жена, због своје физичке конституције, самим својим рођењем била одређена за улогу домаћице. Међутим, другачије виђење жене дао је још у антици чувени старогрчки филозоф Аристокле. У делу Држава налазимо прве помене о жени достојне улоге ратнице и борца 380. п. н. е. Овај антички мислилац тврди: „А ако би у рат пошле и жене, па било да су у истом реду или смештене позади да плаше непријатеља или да буду од помоћи, знам да бисмо онда били сасвим непобедиви”. Корак даље су отишли у својим списима и филозофи 19. века, емпиристи Џон Стјуарт Мил и Херијета Тејлор Мил, у студији Rasprave o jednakosti polova (Beograd 1995), у оквиру које ће се залагати за изједначавање полова на свим животним пољима. Управо су филозофска дела и промишљања постала прагматична кроз надолазеће векове, посебно у 19. и 20. веку, и оправдала изнете филозофске ставове. Поменути векови на подручју Краљевине Србије испуњени су непрестаним борбама и обележени присуством жена, које су својим учешћем и доприносом у рату оставиле неизбрисиве трагове у војној, друштвеној и медицинској историји. Детаљна анализа литературе показала је да досадашња истраживања нису на свеобухватан начин сагледала учешће жене у рату. Написане студије претежно су биле посвећене само жени у улози болничарке или лекарке, раду у хуманитарним организацијама, ангажовањем у пропаганди или на фронту. Из постојеће литературе сазнајемо да је ангажовање жене на фронту, у улози борца тј. ратнице, постало сфера интересовања све већег броја истраживача, али и публициста на почетку 21. века. Ово је довело до хиперпродукције публицистике науштрб научне критике. Уколико занемаримо публицистику уочићемо бројне радове написане пером историчар а који представљају поуздани путоказ будућим истраживачима (Убавка Остојић-Фејић, Британске жене у Србији током Првог светског рата , у: Зборник радова / Десети конгрес историчара Југославије [Београд], (15–17. јануар 1998) /
Београд 1998; Владимир Стојанчевић, Савезничке медицинске мисије у Србији на почетку Првог светског рата , у: Глас, Год. 391, књ. 46/2002; Миле Бјелајац, Други пешадијски пук „Књаз Михаило” , у: Топличке свеске: прилози за изучавање Топлице и југа Србије, бр. 8/2003;). Од великог значаја су и записи учесника у рату (Војислав М. Суботић, Српски лекари и српске добровољне болничарке у ратовима с Турцима и Бугарима 1912. и 1913. године / Београд 1919; Српски Црвени крст, српски лекари и српске добровољне болничарке у ратовима с Турцима и Бугарима 1912. и 1913 , Београд 1919; М. Ћурчин, Британске жене , у: Нова Европа, књ. 12, бр. 16 (1. децембар, 1925); Јелена Лазаревић, Енглескиње у српском народу , Београд 1929; Vera S. Gavrilović, Ţene lekari u ratovima 1876 – 1945. na tlu Jugoslavije , Beograd 1976: Monica Krippner, The Quality of Mercy: women at war: Serbia 1915 – 18, London 1980 ). Др Божица Младеновић је својим студијама утрла пут и поставила полазну основу за даље проучавање улоге и места жене у периоду Великог рата. Детаљном анализом може се уочити да, истражујући судбину и улогу жене у ратним околностима ( Породица у Србији у Првом светском рату , Београд 2006 ), поменута историчарка направила је компарацију о жени у српском друштву у мирнодопским условима и ратним приликама. Наглашавајући неравноправни положај жене са мушкарцем и њену подређеност њему, као и схватање да је дужност мушкарца да обезбеди егзистенцију породици, а жене да брине о домаћинству, историчарка Младеновић, указала је да су слабости српског друштва, у погледу друштвене покретљивости, постале занемарене за време Светског рата када жена доживљава трансформацију и постаје учесник историјских догађаја. Активно учешће жена у ратном вихору неповратно је трансформисало српско друштво. „Мада је важило неписано правило да мушкарци ратују, за време Балканских и Светског рата било је више жена у српској војсци које су се бориле против непријатеља. Истина, биле су преобучене и прерушене у мушкарце а звале су се Милунка Савић, Живана Терзић, Наталија Бјелајац...” ( Судбина жене у рату : Роса Пантић 1891 – 1945, Београд 2012). Студија Жена у Топличком устанку 1917. (Београд 1996 ) расветлила је учешће жена у поменутом устанку и њихову улогу у курирској, болничкој и обавештајној служби. Улога Јелене Лорет ( Пољакиња у Топличком устанку 1917. године , у: Теме, Год. 36, бр. 3/2012, 1371–1378), чланице организације жена у Прокупљу за борбу против окупатора, приказала је помоћ жена у набавци свих ствари потребних за Ибарско-копаонички четнички одред. И веома значајно питање, које је др Божица Младеновић поставила анализирајући постојећа знања о жени борцу Милунки Савић: колико има мита, а колико стварности у
челу Болнице шкотских жена на Солунском фронту, у: 800 година српске медицине, Београд 2011). Такође, омогућила су да се уочи значај помоћи канадско-британске медицинске и хуманитарне помоћи Србији у Првом светском рату ( Iz postojbine javora: kanadsko-britanska medicinska i humanitarna pomoć Srbiji u Prvom svetskom ratu = From the Homeland of Maple Tree: the Canadian-British Medical and Humanitarian Help to Serbia in the First World War , Beograd 2013) и допринос руских медицинских мисија у Србији током Првог светског рата ( Руске медицинске мисије у Србији и Нишу током Првог светског рата, у: Србија у књижевности о Првом светском рату: зборник реферата са научног скупа Књижевност и историја Х одржаног у Нишу 29. и 30. маја
- године / Ниш 2014). Осим тога, ауторка је истражила улогу Српског потпорног фонда у Србији у Првом светском рату и међуратном периоду ( Српски потпорни фонд у Србији у Првом светском рату и у послератном периоду = Serbian relief fund in Serbia and with the Serbs in World war one, у: 800 година српске медицине, Београд 2 012). Поменута ауторка је успела да објасни улогу Ане Христић у Србији, у годинама Балканских ратова и Првог светског рата ( Hrabrost između redova: Ani Hristić u Srbiji i vreme odvaţnih, Beograd 2015). Основни недостатак ових радова је у томе што нису написани пером историчара. За потребе истраживања положаја и улоге жена у ратним околностима, користили смо библиотечке фондове Библиотеке Матице српске у Новом Саду, Народне библиотеке Србије, Библиотеке Народне скупштине у Београду, Народне библиотеке „Стеван Сремац” у Нишу, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду, Универзитетске библиотеке „Никола Тесла” у Нишу, Библиотеке Филозофског факултета у Нишу (одељење друштвених наука), Библиотеке Одељења за историју Филозофског факултета у Београду и библиотеке А рхива Србије и Југославије у Београду. У раду је коришћена и литература која се налази у приватном поседу, као и фотографије. Овај рад се заснива на разноврсним историјским изворима. Историјски извори првог реда се налазе у фондовима архива у Београду (Војни архив, Архив Србије, Архив Југославије, Архив Српске академије наука и уметности, Историјски архив Београда) и Нишу (Историјски архив). Основно полазиште за наше истраживање представљали су извори који се налазе у Војном архиву у Београду у фонду Војска Кнежевине/Краљевине Србије, 1847–1920. У оквиру поменутог фонда користили смо седам пописника. Пописник бр. 2 садржи Ратну архиву Првог и Другог балканског рата 1912 –1913. године. Пописник бр. 3 обухвата Ратну архиву Врховне команде српске
војске и свих њених одељења од 1914. до 1920. године. У пописнику бр. 3А користили смо архивску грађу материјалних одељења и органа Врховне команде (неоперативног карактера) од 1914. до 1920. године. У пописнику бр. 4 добили смо увид у Ратну архиву армија и армијских области од 1914. до 1920. године. Пописник бр. 5 садржи податке о раду санитета у ратним околностима уз Ратну архиву Министарства војног, са одељењима и установама, од 1914. до 1923. године. Поменути пописник је био од велике користи приликом истраживања медицинских мисија. Пописник бр. 6 чини Ратна архива дивизија и дивизијских области од 1914. до 1920. године. Ратна архива свих пешадијских пукова I, II и III позива, за период од 1914. до 1920. године, налази се у пописнику бр. 9. У фонду Војног архива драгоцене податке понудила нам је и Збирка досијеа персоналних података официра, подофицира и војних чиновника Војске Краљевине Југославије. Поменути пописници пружили су нам претежно податке за Први светски рат. У Пописнику 2 , који садржи историјске изворе за Балканске ратове, није сачувана ратна архива у потпуности, па су нам и могућности истраживања биле ограничене. У Архиву Србије у Београду користили смо фондове Министарства иностраних дела , односно документа Политичког одељења која садрже податке о Црвеном крсту у Балканским ратовима, о доласку медицинског особља у току Првог светског рата, о набавци санитетског материјала, о раду санитета и податке о одликовањима. У истом архиву се налази и фонд Министарства просвете у избеглиштву, у оквиру кога смо користили документа о раду фонда Мејбел Грујић, Извештај Даринке Грујић о раду сиротишта у Солуну, Извештај Силви Макилкади о образовању Одбора за прикупљање помоћи за децу српских ратника у Египту, о Заводу у Новом Фелеру и др. Збирка Вариа могла је да послужи као допуна изворима. У истој смо пронашли писмо француске болничарке Маргарит Лив, која захваљује за Крст милосрђа, чланак Добриле Главинић – Кнез Милојковић, Наше и стране добровољне болничарке у ратовима за ослобођење и писмо Љубице Кнежевић добровољне болничарке из 1913. године, као и Успомене Делфе Иванић. Поменути фондови су нам пружили корисне податке како за период Балканских ратова тако и у току Првог светског рата. Из поменутих разлога представљали су драгоцен извор. У Архиву Југославије у Београду од важности за нашу тему била су четири фонда: Министарство просвете Краљевине Југославије 1918– 1941 , који садржи преписку о откупу уметничке заоставштине Надежде Петровић; Државна хипотекарна банка чува Персонални досије Милунке Савић, који је послужио за реконструисање
приказане чланове, већ нуде непрецизне формулације „Српски војни лекар у друштву са страним лекарима”. У француском Војном архиву (Service historique de la Défance – Vincennes), у Збирци фотографија налази се неколико фотографија на којима је снимљена Софија Јовановић на фронту. Колега Данило Шаренац дао нам је на коришћење четири фотографије које је снимио у поменутом архиву у Француској, на чему смо му захвални. Друга врста историјских извора – наративни, настали су као резултат истраживања и прикупљања ауторке рада. Велику захвалност у прикупљању поменутих извора дугујемо Ксенији Петровић и Сањи Крсмановић Тасић, са којима смо разговарали у току 2015. године у Београду. Оне су нам помогле да расветлимо живот жене борца Софије Јовановић и дођемо до података које нисмо могли пронаћи у изворима и у литератури. Поред усмених разговора, Ксенија Петровић дала нам је на увид и дозволила да снимимо скромну заоставштину њене прабаке коју чини накит, личнe ствари и један део одликовања, као и да преснимимо фотографије из породичног албума, које су одолеле времену владавине комуниста, а објављивањем у овом раду неке ће доживети и прво представљање јавности. Како би се и визуелно поткрепили презентовани подаци у раду, а тиме и стекао целокупан увид у истраживану проблематику, било је неопходно да се одређена историјска места и посете. У току априла 2015. године посетили смо Грчку и то: Српску кућу на Крфу, Ахилеон палату, у којој је била смештена Француска болница у току Првог светског рата, острво Видо, луку Гувију, место искрцавања српске војске
- године, као и војничко гробље Зејтинлик. На поменутим локацијама смо успели да прикупимо литературу и усликамо значајна историјска места која ће, у виду прилога, бити презентована у раду. Потребно је нагласити да смо добили неколико фотографија за Милунку Савић од Душана Митића – Цара из Доњег Матејевца код Ниша, снимљене у Јошаничкој бањи и Наде Петровић из Београда, снимљене у Алеји великана у Београду. У раду је као прилог објављена по једна ауторска фотографија. Власницима захваљујемо на уступању истих. Мемоари, као врста историјских извора, помогли су нам да поједине историјске догађаје прикажемо на основу записа учесника ратова ( Flora Sandes, An English Woman-Sergeant in the Serbian Army / with an Introduction by Slavko Y. Grouitch / London 1916 (Флора Сандес, Енглескиња у српској војсци , Београд 2014); Jones Fortier, With Serbia into Exile: an Аmerican’s adventures with the army that cannot die , New York
1916; Ruth S. Farnam, A nation at bay: what an American woman saw and did in suffering Serbia : with thirty illustrations, Indianapolis 1918; Изобел Рос, Мала сива препелица: мој српски дневник , Београд 1995; [Catharina] Sturzenegger, La Serbie en guerre 1914 – 1916: épisodes vécus et illustrés de 120 photographies par une suissesse allemande au service de la Croix rouge , Neuchatel, Paris, [1916]. (Катарина Клара Штурценегер, Србија у рату 1914 – 1916: истинити доживљаји илустровани са 120 фотографија Швајцаркиње немачког порекла у служби Црвеног крста, Нови Сад; Београд 2014), као и списи објављени у послератном периоду (Јелена Лозанић-Фротингам, Добротворна мисија за Србију у I светском рату: писма из Америке и Канаде 1915–1920. године, / писма прикупила и средила Анка Гођевац-Субботић / Београд 1970; Живојин Мишић, Моје успомене / приредио Саво Скоко / Београд 1990). На прелазу из 20. у 21. век многе успомене, сећања, угледале су светлост дана и постале вредан историјски извор ( Успомене / Делфа Иванић /приредила Јасмина Милановић/ Београд 2012; Успомене / Савка Суботић /приредила Ана Столић/ Београд 2001; Moj ţivot: Maga Magazinović /priredila Jelena Šantić/ Beograd 2000), доступан широј јавности, а не само ужем кругу истраживача. Мемоарска грађа нам је омогућила да седмогодишњи ратни период сагледамо на основу судбина и размишљања појединаца, као и да откријемо челичну снагу жена у свим ратним недаћама и голготама. У недостатку историјских извора првога реда укључили смо и домаћу штампу из ратног периода ( Политика, Српске новине, Правда, Време, Ревија историја, Данас, Ратни поменик, Експрес недељна ревија, Трговински гласник, Жена и свет ), посебно за период Балканских ратова, јер је ратна архива претежно уништена. Предмет истраживања докторске дисертације Улога жена у ратовима српске војске од 1912. до 1918. године је улога жена у ратовима које је српска војска водила од
- до 1918. године, сагледана кроз пет поглављa: Жена у улози борца, Жена на челу транспортних јединица, Жена у медицинским мисијама, Жена у друштвено- хуманитарним организацијама, Жена и пропаганда. Ово истраживање има за циљ да прикаже ангажованост жене у току рата, њено учешће у ратној пропаганди, као чланице аутомобилских одреда, хуманитарних организација, медицинских мисија, али и њен допринос на фронту, у улози борца. Намера нам је била и да покажемо како се положај жене у току Балканских ратова и Првом светском рату променио, када она излази из сенке мушкарца. Ратови су омогућили женама да покажу своју способност изван куће, радећи посао лекарке,
УВОД
Двадесети век представља динамичан период на подручју Балкана. Посебно ће по броју ратова, као и дужини ратних година бити карактеристична друга деценија 20. века. Политичке прилике на Балканском полуострву подстакнуте потискивањем османске власти са европског континента, а у каснијем периоду и ратом између Бугарске и Србије, обележиле су два балканска рата из којих ће Србија изаћи територијално увећана са војним престижом и појачаним политичким утицајем на Балкану.^2 Први у низу ратова је био Први балкански рат, коме је претходило формирање Балканског савеза који су склопиле балканске државе Грчка, Србија, Црна Гора и Бугарска, у септембру 1912. године, са циљем протеривања Турске са Балкана. Исход сукоба је био потпуни пораз Турске. Лондонским миром, 30. маја 1913. године, је завршен Први балкански рат у коме је Србија остварила своје ратне циљеве ослобођењем Старе Србије, Косова и Метохије. Продор ка југу и југозападу до Дојрана, Ђевђелије, Охрида и у правцу јадранске обале северне Албаније утицао је на формирање нове политичке карте на Балканском полуострву и допринео већем угледу српске војске у Европи.^3 Најважнији ратни циљ Србије, излаз на море, није био остварен. Други балкански рат обележио је сукоб балканских држава, Србије, Грчке, Црне Горе и Румуније, коме се придружила и Турска против Бугарске, што је резултирало мировним споразумом у Букурешту 10. августа 1913. године, којим је Србија добила источни део Вардарске Македоније, али не и стратешки значајан излаз на Јадранско море. Епилог претходних ратова, јачање Србије и њено територијално проширење током 1912. и 1913. године, није одговарао Аустроугарској те су тензије између ове империје и Србије биле увертира у Први светски рат, који је започео јула 1914. године нападом Аустроугарске на Србију. Последице напада манифестовале су се повлачењем аустроугарске војске преко Саве и Дрине и великим победама српске војске у Церској и Колубарској бици до краја 1914. године. До обрта је дошло у октобру 1915. године када је Краљевину Србију напала аустроугарска, бугарска и немачка војска. Извршена
(^2) А. Митровић, Србија у Првом светском рату , Београд 1984, стр. 51. (^3) Б. Младеновић, Војска Краљевине Србије за време Балканских ратова – у огледалу немачке штампе , у: Баштина, св. 22/2007, стр. 162.
је окупација и подела Србије између Аустроугарске и Бугарске и формиране су Етапне зоне уз Моравско-вардарску долину под управом немачких трупа. Период окупације је трајао три године, новембар/децембар 1915. године до јесени 1918. године, и донео нову управу и организацију на освојеном подручју.^4 Поменути догађаји утицали су на промену друштвеног живота, која се првенствено запажа у промењеној улози жене. Нови моменти условили су да српско друштво постане „женско”, због већег броја припадница женског пола у односу на мушку популацију. На тај начин жене су постале ослонац, подршка, подстрек и потпора породици. Поменуту улогу у току окупације је имала и Наталија Аранђеловић, супруга генерала Николе Аранђеловића, о чему сведоче њене дневничке белешке, настале у току рата и окупације (1915 – 1918).^5 Патријархална средина 19. века и подређеност османској власти одредили су животни пут српске жене у поменутом периоду. Традиција апсолутног господара за време Турака, оличена у лику освајача, остаје у српској свести укорењена и присутна и у току 19. века, у лику мушкарца. Са поводом се може поставити питање „колико смо генских особина наследили од Турака”?^6 Окренута породици и потчињена не само супругу већ и свим члановима породице, жена је следила, по схватању тог времена, природан захтев друштва и обављала две функције, репродуктивну и радну. Девојка се приликом удаје није питала кога жели или воли, већ је избор младожење био избор оца и браће. Удајом је млада жена била подређена супругу, свекру и свекрви. У породици је радила све послове, као и у пољу. Ових обавеза није била поштеђена ни у трудноћи, па није реткост да су учестали порођаји били и на њиви. Према схватањима 19. века, жени је додељена биолошка улога и потребно је да исту доследно извршава, а радна улога се подразумевала и пратила ју је до краја живота, не само у одређеним годинама, као што је случај са рађањем деце.^7 Ситуација би можда остала непромењена да ратне околности нису наметнуле женама другачију улогу. Прво оснаживање жена на пољу друштвеног ангажовања било је начињено у оквиру друштвено-хуманитарних организација. Прво друштво које је
(^4) Б. Младеновић, Град у аустроугарској окупационој зони у Србији од 1916. до 1918. године, Београд
5 2000, стр. 16–17. Б. Младеновић, Женско друштво између љубави и страха: Дневник Наталије Аранђеловић од 1915. до 6 1918. године , у: Теме, год. 38, бр. 2/2014, стр. 724–726. 7 Р. Љушић,^ Љубави српских владара и политичара , Ниш 2006, стр. 10, 13–14, 19. Видети: Александра Вулетић, Породица у Србији средином 19. века , Београд 2002. Вредна пажње је и студија: Б. Младеновић, Породица у Србији у Првом светском рату , Београд 2006.
Потребно је нагласити да жена није пружала помоћ само као болничарка и возач. Жена је била и борац на фронту. Прави војник који није заостајао за мушкарцима. Милунка Савић, Софија Јовановић и Живана Терзић коју је љубав одвела у рат само су неки од примера неустрашивих жена. Учешће Британке Флоре Сендс у редовима српске војске, показало је колико су жене пожртвоване, одлучне и борбене. Допринос жена у рату огледао се и на пољу пропаганде. Сегмент учешћа жена у ратној пропаганди показао је колику улогу има писана и изговорена реч о потребама једног народа у рату. Основно питање, које са собом носи ратни вихор, јесте како преживети и добити рат. Слику о ратним призорима, о угрожености српске војске и њеним потребама, у свет су послале управо жене: дописница британског листа Дејли експрес ( Daily Express ), Ани Христић и њена мајка Елизабет Христић. Продаја поменутог листа, са репортажама дописница Христић, омогућила је прикупљање новчаних средстава, којим је обезбеђена куповина санитетског материјала за угрожени српски народ. Улога жена се на почетку 20. века знатно изменила. Увучена у ратни вихор, показала је да може једнако бити успешна као мушкарац, као шеф санитета, управница болнице или председница женских друштава. Све ово довело је до промена родних улога и еманципације жена.^10 Имајући у виду да ниједна промена у друштву не настаје преко ноћи, ни жена после рата није могла одједном да промени уврежена схватања. Морала је да сачека поново неко ново време у међуратном периоду.^11 Ипак, први и најтежи кораци су били направљени у тешким годинама српске историје од 1912. до 1918. године.
(^10) А. Столић, Од политике ка новим научним дисциплинама: женска и родна историја , у: Хуманизација универзитета / [главни и одговорни уредник Бојана Димитријевић] Ниш 2013, стр. 386; А. Столић, „ Са родољубљем српских жена имаће свет још да рачуна....“, у: Први светски рат, Србија, Балкан и велике 11 силе / уредници Срђан Рудић, Миљан Милкић / Београд 2015, стр. 375–386. Промишљање о жени и њеној позицији у друштву даје студија: V. Vulf, Sopstvena soba [prevela sa engleskog Jelena Marković], Beograd 2003.
1. ЖЕНА У УЛОЗИ БОРЦА
Традиционално гледање на улогу жене у војсци
Жена је одувек била тема проучавања у оквиру друштвено-хуманистичких наука, јер је побуђивала интересовање бројних истраживача. Њена друштвена улога, положај и статус посебно је био значајан са историјског аспекта.^12 Мишљење да је жена као личност у духовном, етичком и социјалном погледу по природи потпуно равна мушкарцу, није наишло на разумевање мушкараца, чврсто окренутих конзервативизму. Представа жене способне да буде само домаћица и мајка била је укорењена у друштву и приказана у списима мемоариста.^13 Живећи по већ устаљеним нормама и принципима, жене су подређеност породици и потчињеност мужу прихватале као природан норматив. У друштву је владало укорењено мишљење да су жене на нижем ступњу развоја и осуђене на покорност своме господару.^14 Тако су се, после доба матријархата, смењивале разне епохе где је жена била у подређеном положају. У власништву свога оца, мужа или онога коме је припадала по неком другом основу. И поред тога што су биле неопходне породици и држави њихова једнакост са мушкарцима није била призната доста дуго.^15 Џон Стјуарт Мил заступао је тезу о једнакости полова, тврдећи да у физичкој снази не треба тражити оправдања за мушку супериорност.^16 Учитељ и управитељ Више новосадске девојачке школе, Мита Ђорђевић, на почетку 20. века је записаo: „Иако је српска жена упућена била да чува и негује дом и породицу, није се она, кад год је дошла у прилику, уклањала ни с бојишта”.^17 Почетком 1913. године, у листу Правда изашао је чланак о „Жени и рату“, у коме је, између осталог, један део посвећен српској жени и њеном пожртвовању у рату. „[...] онога, ко је ма и само површно упознат са српским женама, није могло
(^12) Озбиљнија истраживања о жени у српском друштву спроведена су у XX веку. Вредне пажње су студије: А. Вулетић, Породица у Србији средином 19. века / уредник Тибор Живковић / Београд 2002 ; Б. Младеновић, Породица у Србији у Првом светском рату / уредник Тибор Живковић / [регистар 13 Славица Мереник], Београд^2006. Анализи жене у Србији током 19. и почетком 20. века на основу мемоара (као историјски извор) студиозно је приступила А. Столић, Жена у српској мемоаристици 19. века : питања континуитета, друштвеног модела, образовања и запошљавања , у: Перо и повест / [уређивачки одбор Александра 14 Вулетић, Радош Љушић, Радомир Ј. Поповић] Београд 1999,^ стр. 9–^18. 15 A.^ Damjanović, M.^ Ivković,^ Filozofi i psihologija ţene , u: Engrami, god. 24, br. 3–4/2002, str. 113. G. Bok, Ţena u istoriji Evrope : od srednjeg veka do danas, Beograd 2005, str. 16 ; A. Turen, Svijet ţena / 16 prevela s francuskog Mileva Filipović / Podgorica^ 2011. Dţ. Stjuart Mil i H. Tejlor Mil, Rasprave o jednakosti polova / preveo Ranko Mastilović / Beograd 1995 , str. 17 25 – 26. М. Ђорђевић, Жена у историји српској , Нови Сад 1912, стр. [3].